Kinezi zainteresovani za kupovinu imovine

Privredni sud u Užicu nedavno je doneo rešenje o bankrotstvu Budimke iz Požege, fabrike osnovane pre 70 godina. Učinjeno je to 20 meseci nakon proglašenja stečaja u ovoj firmi usled dugova (još ima nezavršenih parnica) teških 1,3 milijarde dinara

Za novi početak Budimke tokom stečajnog postupka nije nađeno rešenje, niti je prihvaćen plan reorganizacije koji je podneo novosadski Pankomerc, najveći poverilac uz Fond za razvoj. Inače, više od 300 poverilaca nešto potražuje od požeške fabrike.

Došao je bankrot kao tužan kraj jedne proizvodne priče duge sedam decenija ili, možda, prilika da se lakše dođe do kupca onoga što je od Budimke ostalo (proizvodni pogoni za sokove, džemove, koncentrate, povrće, tovilište, klanica, hladnjača na oko 3.000 kvadrata, malinjaci i jabučnjaci na 11 hektara i drugo). Odgovor na tu nedoumicu daće vreme, s tim što nam stečajni sudija u postupku za Budimku Miljko Mićović potvrđuje da ima kupaca zainteresovanih za imovinu preduzeća.

Kinezi zainteresovani za kupovinu imovine

– Do februara bi trebalo da se obavi procena imovine, a potom i prodaja. Izvestan problem u tome pojavio se zbog podnošenja zahteva za restituciju parcela koje je koristila Budimka. Što se tiče kupaca imovine, zainteresovanih ima. Najčešće se pominju Kinezi. Znam da je državi, odnosno Ministarstvu privrede, i te kako stalo da se sve oko Budimke što pre završi s obzirom na to da im se javljaju zainteresovani kupci, među kojima su i inostrani – ističe sudija Mićović.

U Kini je zainteresovanost za Budimku iskazana prošle godine, prilikom sastanka Aleksandra Vučića sa guvernerom kineske provincije Hebej Čangom Đingvejom. Rečeno je tada da jedna kineska kompanija iz provincije Hebej namerava da kupi Budimku”i potpuno obnovi ovu fabriku, sa aktivacijom kompletne kooperantske mreže od preko 5.000 gazdinstava koja bi požešku fabriku snabdevala voćem i povrćem. Da li posle bankrota to može biti ostvareno, ostaje da se vidi.

Prema rečima sudije Mićovića, budući kupac će svakako morati da uloži novac u obnavljanje pogona. S tim što sada nema obavezu da zadrži raniji proizvodni program Budimke, a može i da promeni delatnost.

Tako je, dakle, prisutna i mogućnost da sasvim nestane brend Budimka, koji je u dužem periodu bio značajno pozicioniran na tržištu. Prisutan u više država, simbol kvalitetnih a jeftinih sokova (poslednjih godina litar njenog soka od jabuke mogao se u trgovinama kupiti i za pola evra), džemova, prerađevina od povrća, mesnih konzervi i drugog. Možda su, kako Požežani pretpostavljaju, upravo ta svojstva u ovo vreme nemilosrdne tržišne utakmice gurnula Budimku (kojoj su nedostajala ”političko-privredna leđa”) u propast, da moćnijim konkurentima ne obara cenu proizvoda.

Neozbiljna privatizacija uzrok kraja

Ostaće, uprkos svemu, upamćeno da je ta požeška firma osnovana u ovom poljoprivrednom kraju 1947. godine kao Fabrika konzervi Budimka, na početku sa 80 radnika. Razvijala se, stvarala nove proizvode i osvajala tržišta, nekad imala stotine zaposlenih, kooperante brojala u hiljadama, bila oslonac razvoja poljoprivrede ovog dela Srbije. Ali neuspela privatizacija dovela ju je u ozbiljne probleme i zaustavljanje proizvodnje, da bi uz pomoć države početkom ove decenije proizvodnja bila obnovljena i deo tržišta ponovo osvojen. Uvek je, međutim, nešto bilo jače od onih što su se trudili da Budimka opstane, pa su joj se dugovi gomilali. Ishod je stečaj u prošloj godini, s prekidom rada za svih 87 stalno zaposlenih, svega sedam više nego što je Budimka imala na svom početku pre sedam decenija.

A u Požegi, već umorni od apela za spas svoje najveće fabrike, sa setom na rafovima trgovina gledaju tegle sa džemom hrvatske Podravke na čijim poklopcima piše: Tradicija od 1947. godine. Na pitanje zašto tu nisu i džemovi Budimke, sa jednako dugom tradicijom, ne znaju odgovor.

Prema rečima sudije Mićovića, budući kupac će svakako morati da uloži novac u obnavljanje pogona. S tim što sada nema obavezu da zadrži raniji proizvodni program Budimke, a može i da promeni delatnost.

Tako je, dakle, prisutna i mogućnost da sasvim nestane brend Budimka, koji je u dužem periodu bio značajno pozicioniran na tržištu. Prisutan u više država, simbol kvalitetnih a jeftinih sokova (poslednjih godina litar njenog soka od jabuke mogao se u trgovinama kupiti i za pola evra), džemova, prerađevina od povrća, mesnih konzervi i drugog. Možda su, kako Požežani pretpostavljaju, upravo ta svojstva u ovo vreme nemilosrdne tržišne utakmice gurnula Budimku (kojoj su nedostajala ”političko-privredna leđa”) u propast, da moćnijim konkurentima ne obara cenu proizvoda.

Neozbiljna privatizacija uzrok kraja

Ostaće, uprkos svemu, upamćeno da je ta požeška firma osnovana u ovom poljoprivrednom kraju 1947. godine kao Fabrika konzervi Budimka, na početku sa 80 radnika. Razvijala se, stvarala nove proizvode i osvajala tržišta, nekad imala stotine zaposlenih, kooperante brojala u hiljadama, bila oslonac razvoja poljoprivrede ovog dela Srbije. Ali neuspela privatizacija dovela ju je u ozbiljne probleme i zaustavljanje proizvodnje, da bi uz pomoć države početkom ove decenije proizvodnja bila obnovljena i deo tržišta ponovo osvojen. Uvek je, međutim, nešto bilo jače od onih što su se trudili da Budimka opstane, pa su joj se dugovi gomilali. Ishod je stečaj u prošloj godini, s prekidom rada za svih 87 stalno zaposlenih, svega sedam više nego što je Budimka imala na svom početku pre sedam decenija.

A u Požegi, već umorni od apela za spas svoje najveće fabrike, sa setom na rafovima trgovina gledaju tegle sa džemom hrvatske Podravke na čijim poklopcima piše: Tradicija od 1947. godine. Na pitanje zašto tu nisu i džemovi Budimke, sa jednako dugom tradicijom, ne znaju odgovor.