FOGMASTER ADIJABATSKI SISTEMI I KRAVE MUZARE
Goveda u neaklimatizovanoj sredini stresno reaguju na toplotu, što se negativno odražava na njihovo ponašanje, fiziologiju, učinak i karakteristike trupa životinja.
Istraživanja su pokazala da na niskim temperaturama ispod 79ºF krave počinju da odbijaju hranu i gube na telesnoj masi. Proizvodnja mleka opada. Učinak prilikom reprodukcije i laktacija se narušava. Pretrpljen toplotni stres deluje na krave duži period, čak i tokom hladnijih meseci. Visokoproduktivne krave su najosetljivije na stres. Sve ovo se odražava na vaše prihode iz ove oblasti.
Stepen uticaja toplotnog stresa na krave zavisi od kombinacije uslova okoline, temperature vazduha, relativne vlage vazduha, kretanja vazduha i jačine sunčevog zračenja. Na farmama krava koriste, ventilaciju i obilje sveže vode, i drže životinje hladu kako bi pomogli stadu da podnese vrućinu. Međutim, samo hladovina i ventilacija često su nedovoljni u južnim krajevima, u kojima su vrućine i vlaga vazduha izraženiji, pa farmeri koriste i tuširanje za ostvarenje dodatnih efekata hlađenja.
Istraživanja su pokazala da je povremeno raspršivanje vode u maglu u kombinaciji sa hladovinom i prinudnim kretanjem vazduha vrlo efikasan postupak hlađenja sredine muznih krava; njime se smanjuju gubici u proizvodnji mleka tokom vrući. Korišćenjem dizni za raspršivanje vode pod visokim pritiskom moguće je bokovi krava rashladiti. Zatim se ostavlja da voda ispari, čime se toplota sa životinja prenosi u vazduh, slično kao i prilikom znojenja. Uduvavanjem vazduha pomoću ventilatora čini ovaj sistem još efikasnijim.
Ovi rezultati ukazuju da se hlađenjem krava vodom u obliku magle ili njihovim tuširanjem može povećati proizvodnja mleka. Kombinacije hlađenja i vlaženja prihvaćen je kao postupak u nekoliko istraživačkih radova, jer se njime, u odnosu na standardni sistem tuširanja vodom, količina utrošene vode i količina otpadne vode smanjuju.
Uticaj ventilacije i misting sistema na ponašanje krava muzara tokom sezone u Južnoj Italiji
U ovom istraživanju ocenjen je uticaj ventilacije i misting uređaja za hlađenje na tri farmi sa kravama Frizijske rase u južnoj Italiji. Ova istraživanja su obavljena u toplijim mesecima (maj – septembar) u toku dve uzastopne godine. Na svakoj od farmi bile su slične grupe životinja s obzirom na produktivnost, broj telenja i fazu laktacije. Prva grupa je uzgajana na farmi sa sistemom podešavanja uslova okoline ograničenim na zonu ishrane uz korišćenje ventilacije i FOGMASTER uređaja. Druga grupa, koja je bila kontrolna grupa (C) držana je u uslovima bez kondicioniranja. Mikroklimatski parametri (temperatura i ralativna vlaga vazduha) su na svakoj od farmi praćeni kontinualno elektronskim mernim uređajima postavljenim na visinu životinja i povezanim sa uređajem za obradu podataka. U jednonedeljnim intervalima merene su količine proizvedenog mleka, a zapažanja ponašanja životinja u dve različite grupe praćena su dva puta na dan. Razlike u prinosu mleka između grupa C i M bile su 1 – 3 kg po grlu i danu i u vremenu najvećih vrućina iznosile su 2 – 4 kg po grlu i danu. Sa promenom klimatskih uslova menjalo se i ponašanje životinja. U proseku na hlađenoj farmi primećeno je da veći broj životinja stoji u zoni hranjenja (18,6% kod FM, a 12,9% kod C) uz manji broj životinja koje leže (31,3% u FM, a 34% u C).
ADIJABATSKO HLAĐENJE I SVINJE
Dok počnu letnje vrućine, preveliki obroci su poslednje što bilo ko ima na umu. Ako je temperatura 30 ili 40º, svinje su verovatno zauzete snovima o udaljenoj blatnoj kaljuzi, pa nemaju vremena da misle o svom narednom obroku.
Na rast životinja uveliko utiču ekstremni uslovi okoline. Kod svinja u hladnim vremenskim prilikama bolja je potrošnja hrane, jer svinje teže da održe svoju telesnu temperaturu. U uslovima velikih vrućina može se smanjiti prirast mase i povećati potreba za održavanjem telesne temperature tela svinja, a životinje postaju podložne stresovima usled uslova okoline.
Kod svih životinja postoji tzv. termoneutralna zona, oblast temperatura kod kojih se one najugodnije osećaju, pri čemu im telesna temperatura ostaje konstantna. Leti temperature često prevazilaze termoneutralnu zonu za svinje. Pošto je kondicioniranje vazduha često preskupo za primenu u praksi, tuširanje svinja vodom jedna je od opcija koje mogu pomoći da se ublaže stres usled vrućina.
Ranija istraživanja su dokazala da visoke temperature okoline (>25ºC) negativno utiču na uzimanje hrane, samim tim i na učinak tova. Sa porastom temperatura kod svinja se takođe odvijaju fiziološke promene, koje obuhvataju i povišenje rektalnih temperatura, brzina disanja i broja otkucaja srca. Istraživači teorijski smatraju da koriščenje hlađenja FOGMASTER sistemom može biti potrebno samo za vreme onih događnja kod svinja, kod kojih je najverovatnije da će temperatura tela svinja porasti, kao npr. za vreme konzumiranja hrane. Tako se dobija se dodatni uvid u načine kako da se smanji, potrošnja vode.
Pokazano je da je raspršivanje vode u maglu efikasan postupak za smanjenje toplotnih stresova svinja u vreme kada vladaju najviše letnje temperature. Korišćenjem FOGMASTER sistema ili tuširanjem svinja da bi se one ovlažile direktno se pojačava efikasnost njihovog hlađenja putem isparavanja vode sa površine kože, što je bolje od indirektnog hlađenja svinja pomoću vazduha. Podsetite se koliko jače osećate hladnoću kada izađete iz bazena u dane sa povetarcem. Isti ovaj princip se primenjuje za adijabatsko hlađenje svinja.
Istraživači su jasno pokazali da je bitno da se uzmu u obzir i fiziologija svinja i ograničenja koja postavljaju obori, ako se koristi FOGMASTER sistem za poboljšanje učinaka u vrućim vremenskim uslovima. Oni su obavili ocenjivanja uticaja sinhronizovanog raspršivanja vodene magle na utrošak hrane i trajanje obroka. U jednom eksperimentu je proučavano osamnaest ukrštenih svinja u fazi ishrane za rast i za završni tov (sve uškopljeni nerasti) tokom 30 dana, kako bi se sagledao uticaj FOGMASTER sistema sinhronizovanog sa hranjenjem, na učinke tova.
Poređene su tri načina raspršivanja: (1) raspršivanje neposredno pre hranjenja; (2) raspršivanje između obroka, i (3) bez raspršivanja. Održavani su temperatura vazduha od 30ºC i relativna vlaga vazduha od 50%. Samo ocenjivanje je počivalo na dve promenljive veličine: uzimanje hrane i trajanje obroka.
Rezultati su sumirani u tabeli 1.
|
Tabela 1. Uticaj FOGMASTER-a na uzimanje hrane i trajanje obroka kod svinja u fazi rasta i završnog tova
|
|
Tretman
|
Veličina obroka (kg)
|
Trajanje obroka (h)
|
|
Bez FOGMASTER-a
|
0,623
|
0,233 = 14 min
|
|
Pre obroka
|
0.701
|
0,263 = 16 min
|
|
Između obroka
|
0,619
|
0,210 = 13 min
|
RAZMATRANJA
Svinje tretirene FOGMASTER sistemom neposredno pre obroka uzimale su znatno veće količine hrane (13%) i jele su znatno duže (19%) nego svinje u ostala dva tretmana. Ovaj uticaj je, kako izgleda, posledica hlađenja svinja, čime se ublažava porast temperature koji se normalno odigrava za vreme aktivnosti svinja – konzumiranja hrane.
Ova promena telesne temperature izgleda da omogućava svinji da jede duže pre nego što njihova prirodna termoregulatorna kontrola ograniči trajanje obroka i posledica toga je konzumiranje veće količine hrane.
Mada kratko trajanje prikazanog eksperimenta nije omogućilo da se ocenjivanje obavi tokom čitavog rasta i završnog tova, istraživači pretpostavljaju da povećana konzumacija hrane treba da ima pozitivne efekte i dugoročno posmatrano.
FOGMASTER I ŽIVINA
Letnje vrućine predstavljaju veliki izazov za živinu. Pod uslovima teškog toplotnog stresa, živina sporije raste, konzumira manje hrane, ima slabiju konverziju hrane; opada izleganje pilića, smanjuje se proizvodnja jaja, kao i njihova veličina, snižava se kvalitet ljuske i kvalitet unutrašnjeg sadržaja jaja. Pored toga, toplotni stres može biti uzrok povećanog mortaliteta.
Živina svih vrsta i uzrasta podložna je toplotnom stresu, ali su kod starije živine rizici veći. Sa starenjem živine ona postaje veća, kao i jače izolovana (perje). Usled toga, teže joj je da se oslobodi toplote.
Najočigledniji znak toplotnog stresa živinje je dahtanje. Živina nema znojnih žlezda i ne može se hladiti preko kože, pa umesto toga mora koristiti isparavanje preko grla i respiratornog sistema kako bi se rashlađivala.
Dahtanjem se troši mnogo energije, čime se, sa svoje strane, generiše znatna količina telesne toplote živine.
Najzad, ako se živina ne oslobodi od toplotnog stresa, temperatura njenog tela nastavlja sa rastom i povećavaju se mogućnosti mortaliteta.
| |
|
Sl. 1. Zone toplotnog komfora živine u funkciji relativne vlage vazduha
|
Uticaj toplotnog stresa na ptice
Ptice mogu svoju telesnu temperaturu regulisati putem kontrole gubitaka toplote:
- preko kože i perja,
- isparavanjem putem dahtanja
Ove mogućnosti regulisanja telesne temperature ograničavaju se ukoliko se ptice nalaze jedna blizu druge. Ovim se umanjuju mogućnosti za gubitke toplote zračenjem, konvekcijom ili kondukcijom. Pored toga, smanjuju se i mogućnosti gubitaka toplote ukoliko je relativna vlaga okolnog vazduha povišena. Ako se mogućnosti oslobađanja toplote ptica umanjuju, njihova telesna temperatura se podiže, pa dolazi do toplotnih stresova, dehidratacije i malaksalosti. Ovim se narušava blagostanje ptica, što može imati za posledicu i pogoršanje kvaliteta mesa i to zbog:
- promene kiselinsko-bazne ravnoteže,
- promene stanja hidratacije,
- zamora i trošenja rezervi energije, čime se obuhvataju i gubici glikogena iz jetre i mišića.
I najzad, ako se temperatura tela povisi za 4ºC ili više, ptica će uginuti.
Držanjem živine u prostorijama sa dobrim provetravanjem, pomaže se da se umanje pojave toplotnog stresa. Pri tome, moguće je upotrebiti i FOGMASTER sistem rashlađivanja vazduha, što je od pomoći pticama da se rashlade u dobro provetravanim prostorijama.
