Vegetarijanac od rođenja


dr Dragan Ivanov
Mr sc med Ivanov dr Dragan – Specijalista interne medicine
1. Završio sam medicinski fakultet i specijalizaciju iz interne medicine u Novom Sadu
2. Završio sam postdiplomske studije i odbranio magistarsku tezu iz Vegetarijnstva i savremenih bolesti.
3. Predajem kao profesor na Visokoj školi (College) za obrazovanje pedagoga.
4. Imam privatnu praksu (kliniku) i u radu sa pacijentima, pored klasičnih lekova,  primenjujem terapiju prirodnim lekovima i biljnom ishranom.


Dr Dragan Ivanov, životna priča
Novosadski lekar Dragan Ivanov od rođenja je vegetarijanac. Meso i ribu nikada nije okusio, niti ima želju da jede te namirnice! Kaže, biljnom ishranom zadovolji sve potrebe. To se i primećuje jer je u pedeset i sedmoj godini vitalniji od vršnjaka, za šta je, uz vege jelovnik, zaslužan i njegov optimizam i povezanost sa prirodom u svakom pogledu. 


Specifičan je i kada je na radnom mestu, jer pacijentima savetuje najpre upotrebu prirodnih sredstava, a potom kao `keca iz rukava` izvuče recepturu za neku čajnu mešavinu, tinkturu ili melem. Na trenutak pomislite da je - narodni lekar. Na dugoj listi onih kojima je pomogao su i oboleli od raka.

Dr Dragan Ivanov je osnivač i predsednik Vegetarijanskog udruženja "Eden" u Novom Sadu. Udruženje je neprofitno i ima za cilj upoznavanje šire populacije sa brojnim blagodetima biljne vegetarijanske ishrane, pogotovo njenim mestom i značajem u prevenciji i terapiji savremenih bolesti, pre svega bolesti srca i krvnih sudova, malignih bolesti, šećerne bolesti, alergija i poremećaja imuniteta, gojaznosti, stomačnih oboljenja, sa njenom ulogom u povezanosti duševnog i telesnog zdravlja, i sa tim kako čovek pridržavajući se prirodnih zakona može prevenirati razne bolesti, a već izgubljeno zdravlje povratiti. Dr Ivanov održava brojna zdravstvena predavanja iz ovih oblasti, koja su izuzetno posećena.

Kako je biljnu ishranu prihvatio kao način života otkriva za `Bilje i zdravlje`

- Kao student medicine počeo sam detaljnije da izučavam značaj hrane u preventivno-terapijskom smislu. Pošto sam već bio vegetarijanac izučavajući medicinu tražio sam u literaturi razloge i dokaze da je moj stil ishrane, koji je u to vreme bio osporavan, ipak - ispravan. Rođen sam u Čurugu, odakle potiče cela moja porodica, roditelji, dedovi... Moja majka je bila vegetarijanac i tokom njene trudnoće svi su brinuli hoće li roditi nedonošče. A, bio sam težak pet i po kilograma i zdrav kao dren! Uostalom, kao i danas! U mojoj porodici su svi vegetarijanci: majka duže od 60 godina, supruga od Dvadeset i šeste, a sin, koji završava drugu godinu medicine i visok je 195 cm kao i ja - od rođenja - kaže dr Ivanov. 

Ovaj način ishrane, ni u vreme kada vegetarijanstvo nije bilo afirmisano, nije doživljavao kao različitost, več kao izuzetnost i prednost. Jer, i veliki svetski umovi poput Tolstoja, Ajnštajna, Kanta, Spinoze, Mikelanđela bili vegetarijanci. Da se potpuno posvetio proučavaju ovakvog načina ishrane ukazuje i podatak da je dr Ivanov 1988. godine uradio prvo istraživanje na vegetarijancima u bivšoj Jugoslaviji i magistrirao na temu `Vegetarijanstvo, lipidi i ateroskleroza`. 

Štiti od brojnih bolesti

- Moja sestra je imala tumor nadbubrežne žlezde veličine oraha, osim toga hormonalne poremećaje, poremećen ciklus, nije mogla da zatrudni. Prešla je na specifičan režim ishrane i 55 dana je jela samo presnu hranu i pila sokove. Kada je posle toga otišla na ispitivanja tumor je potpuno nestao. To mi je bila potvrda da je biljna ishrana temelj zdravlja. Novija istraživanja, uostalom, i potvrđuju da je dobro planirano vegetarijanstvo poželjno za sve faze životnog ciklusa. Biljna ishrana, zapravo ima preventivno-terapijski efekat na mnoge bolesti savremenog čoveka. Pre svega na kardiovaskularne bolesti jer preventivno deluje da se ne oboli od angine pektoris, srčanog infarkta, hipertenzije, moždanog šloga... Osim toga povoljno deluje i na rak debelog creva, dojke, želuca i pakreasa. Prirodni stil ishrane ima značajno mesto i u prevenciji i terapiji šećerne bolesti, gojaznosti, autoimunih bolesti, stomačnih obolenja i depresije - ističe naš sagovornik. 
Dr Ivanov kaže da je za organizam najvažnije da namirnicama dobije dovoljno kvalitetne energije da bi mozak i svi organi mogli da rade kako treba. Njima je neophodan kvalitetan i čist izvor energije, a najvažniji izvor energije su ugljeni hidrati koji se nalaze u biljkama - voću i žitaricama. 

- Biljke drže `monopol` nad antioksidansima, a najveće koncentracije nalaze se u voću i obojenom povrću. Biljke sadrže i masti - nezasićene masne kiseline, koje deluju preventivno pre svega na kardiovaskularne i neke moždane bolesti, ali i na naš imunitet. Ono što je važno je da u tim masnoćama nema holesterola, koji, znamo, može biti poguban za zdravlje. Prednost ovakve ishrane takođe je što se biljke mnogo lakše vare, jer sadrže enzime koji pospešuju varenje i istovremeno pokreću najznačajnije metaboličke procese. Osim toga biljke ne sadrže toksine! U prilog tome podatak da je u mesu 20 do 30 puta veća koncentracija toksina nego u biljkama. Tokom rada sa pacijentima savetujem im da, zarad dobrog zdravlja i kvalitetnog življenja, promene životni stil. Ta promena počinje od dnevnog menija, što nije uvek lako, jer je nagon za jelom, najjači i najprisutniji nagon koji postoji. Zbog toga koristim dobru pedagošku metodu: nateram pacijente da pojedu sve ono što je zdravo, od voća, sokova, salata, mahunarki i žitarica tako da posle toga u stomaku nema mesta za ono što su ranije jeli, a što je štetno i doprinosi nastanku bolesti - priča dr Dragan Ivanov. 

`Magična pilula`

Na vest da se oko 80 procenata malignih bolesti može sprečiti, dr Ivanov je sve što može da predupredi nastanak kancera sjedinio u `magičnu pilula za rak` i propisuje je pacijentima. 
- `Magična pilula` podrazumeva zdravu ishranu, povećanu fizičku aktivnost, regulisanje telesne težine, izbegavanje duvana, alkohola, droge... Osim toga upravljanje stresom i boravkom na suncu da se obezbedi dovoljno vitamina D i melatonina. Ishrana je samo jedan od stubova zdravlja, ali ne bi trebalo da se zanemari ni što češći boravak u prirodi, dovoljna količine vode i spolja i iznutra, spavanje i odmor kao i vera i optimizam. Meni dan počinje polenom i medom! Ima li išta slađe od toga! Kašiku meda i kašičicu polena uzmem sa dve čaše vode, posle 15 minuta popijem ceđeni sok od limuna, grejpa i pomorandže. Nakon toga pojedem voće, 15 do 20 badema ili lešnika, nešto žitarica i popijem sojino, pirinčano ili bademovo mleko. To je - doručak. Za ručak na trpezi imam što više sveže salate, čorbu od povrća sa nekom mahunarkom i žitarice, bareni kupus, kelj, karfiol, brokoli, pečurke, namaz od soje ili povrća. Koristim i avokado i maslinovo ulje. Večera je najčešće samo voće. Osim toga za vitalnost mogu da zahvalim i rekreaciji tri puta nedeljno, šetnjama Fruškom gorom, košarci i vožnji bicikla... 

Čaj za imunitet

- Za dobro zdravlje važni su i imunostimulatori. Oni se nalaze u lekovitom bilju u obliku fitohemikalija. Bilje koje posebno cenim, a svrstava se u dobre imunostimulatore su zova i sladić ili slatki koren. Sladić deluje stimulativno na kostnu srž tako da se pacijentima koji su na hemoterapiji, a koriste ovu biljku, poveća broj leukocita, posebno granulocita, pa lakše podnose hemoterapiju. Šipurak obiluje vitaminom C koji jača imunitet dok je cvet nevena dokazani antioksindans i imunostimulator. Ove biljke zbog toga i čine dobru čajnu mešavinu: pomeša se po 50 gr cveta zove, korena sladića, cveta nevena, majčine dušice i šipurka. `Jaču` kašiku ove mešavine prelijte sa pola litra ključale vode, poklopite, sačekajte pola sata, procedite i pijte - savetuje dr Dragan Ivanov.

Misionar

Dr Dragan Ivanov je tokom karijere radio čak i kao lekar u misiji u Ruandi. I tamo je ispitivao uticaj biljne ishrane na zdravlje lokalnog stanovništva.