Zatvori
ISTORIJA JOGE

Usled nedostatka materijalnih dokaza u vidu sa─Źuvanih tekstova, veoma je teško utvrditi ta─Źan nastanak i rani razvoj joge, posebno što indijska tradicija nije pridavala zna─Źaja hronološkom aspektu nastanka njenih u─Źenja. Treba imati u vidu da su se znanja prenosila usmeno. Ipak, mogu se razlikovati ─Źetiri glavna istorijska perioda razvoja joge:

1. Arhai─Źni (cc 3000 - 1500. pne.)


Pretpostavlja se, na osnovu arheoloških istra┼żivanja ranih civilizacija doline Inda (Harappa i Mohen─Ĺo-Daro) i prona─Ĺenih figura, koje prikazuju lik proto-Šive, da po─Źeci joge se┼żu u 3. milenijum pne. U pisanom obliku, neki elementi joge, se nalaze opisani ve─ç u najstarijim vedama, datiranim u isti period.

2. Pred-klasi─Źni (cc 1500. pne.- 200 n.e.)

U ovom periodu, u─Źenje joge se, u sve razvijenijem obliku, nalazi u ezoteri─Źnim u─Źenjima ranih Upanišada, Mahabharati i Ramajani, indijskim nacionalnim epovima, kao i u─Źenjima budizma i ─Ĺainizma.

3. Klasi─Źni (cc 200. pne. – 200 n.e.)

U─Źenja zasnovana na Patan─Ĺalijevim Jogasutrama i brojnim komentarima na njih, nastalih u kasnijem periodu.

4. Post-klasi─Źni (nakon 200 n.e.)

Jogijska u─Źenja inspirisana starijim u─Źenjima, ─Źija je zajedni─Źka karakteristika nedualni pogled na stvarnost, a koja su razra─Ĺena nakon Patan─Ĺalijevih jogasutri

ETIMOLOGIJA RE─îI JOGA

Sam koren re─Źi yoga - yuj (ju─Ĺ) (sjedinjenje, sprezanje, sastavljanje, povezivanje) ukazuje na njen krajnji cilj, jedinstvo individualnosti (atmana) sa univerzalnom dimenzijom postojanja (brahmanom). Jogu kao sistem samorazvoja tj. kao koncept koji obuhvata stepenike (aštange): yamu, niyamu, asane, pranayame, pratyaharu, dharanu, dhyanu i samadhi a sa ciljem dostizanja prosvetljenja (stanja samadhija) sistematizuje Patanj─Ĺali u spisu Joga sutre.

ŠTA JE JOGA


Joga je jedan od 6 ortodoksnih sistema indijske filozofije ili daršana. Za razliku od mnogih filozofskih sistema, koji se bave uglavnom misaonim istra┼żivanjem ─Źoveka, ┼żivota i sveta, sistem joge stavlja naglasak na prakti─Źne telesne i psihi─Źke ve┼żbe, u cilju razvoja svih potencijala pojedinca.

Iako se u Patan─Ĺalijevim joga sutrama, koje ─Źine temelje klasi─Źne joge, joga definiše jednom re─Źenicom - „joga predstavlja stanje obustavljenosti [zamu─çuju─çih partikularnih] obrta u svesti“, zbog svoje kompleksnosti i velikog broja razli─Źitih joga škola i pristupa, postoji veoma mnogo razli─Źitih, ─Źesto suprostavljenih, pogleda na samu jogu i njenu svrhu. Svaka škola joge sadr┼żi sve dimenzije (aštange-stepenice) koje preporu─Źuje Patanj─Ĺali (jama, nijama, asane, pranajama, pratjahara, dharana, dhjana i samadhi), iako neke joga škole stavljaju naglasak na fizi─Źke polo┼żaje (asane) i na njihov zdravstveni u─Źinak, neke joga škole na efekat koji se ostvaruje u vrhunskom sportu i umetnosti, neke joga škole na meditaciji i spiritualnosti. Ne treba zaboraviti da izvorno joga vodi ka dostizanju viših stanja svesnosti, pa su svi navedeni efekti samo dobrobit na putu samorazvoja ali ne i cilj. Sve ozbiljne škole joge oslobo─Ĺene su svake primese religioznog.

Izvan Indije, joga je najpoznatija u obliku hatha joge - fizi─Źkih polo┼żaja tela(asana), ─Źesto kombinovanih sa ve┼żbama disanja(pranayama), i tehnikama joga meditacije (dhyana).

Danas se joga izu─Źava i nau─Źno. Me─Ĺunarodno društvo za nau─Źna interdisciplinarna istra┼żivanja u oblasti joge okuplja najve─çe nau─Źne autoritete koji istra┼żuju efekte praktikovanja joge a rezultate njenog istra┼żivanja publikuju u me─Ĺunarodno priznatim nau─Źnim ─Źasopisima. Me─Ĺunarodni nau─Źni ─Źasopis o jogi: Smisao u nau─Źnom i redakcijskom odboru okuplja profesore i nau─Źnike iz svih zemalja sveta s ciljem da se jogi pristupi iz razli─Źitih nau─Źnih disciplina i rasvetli fenomen blagotvornog dejstva praktikovanja joge na razvoj svesnosti i inteligencije, stoga i na zdravlje, uspeh i kreativnost.

Sve je više akademskih ustanova koji u svoj nastavni program uvrš─çuju znanja i praksu joge. Me─Ĺunarodna joga akademija promoviše jogu kao svojevrsni vid inteligencije animiraju─çi akademsku javnost na zna─Źaj uvo─Ĺenja joge u nastavne programe srednjoškolskih i visokoškolskih ustanova. Školuju─çi sertifikovane instruktore, joga u─Źitelje, joga terapeute i joga psihoterapeute Me─Ĺunaordna joga akademija javnosti pribli┼żava mogu─çnost da se na pravi na─Źin upoznaju sa mogu─çnostima koje praktikovanje joge pru┼ża. Joga se afirmiše kao ┼żivotna filozofija iz koje proizilazi ┼żivotni stil, kao kulturološki fenomen, metod samorazvoja, pomo─çna zdravstvena metoda, kao praksa koja pojedincu poma┼że da dovode u sklad svoje ┼żelje i mogu─çnosti.


GRANE YOGE (VRSTE) I RAZLI─îITE ŠKOLE JOGE

Klasi─Źni indijski spisi navode ─Źetiri glavne vrste joge:

- Karma joga, ─Źija je osnovna karakteristika nesebi─Źno delovanje.

- Bhakti joga, koja se definiše kao predanost Bogu, ili uzvišenom idealu.

- Jnana jogu, karakteriše nastojanje za intelektualnom spoznajom istine.

- Raja joga, je meditativni pristup klasi─Źne, Patan─Ĺalijeve osmostruke (ashtanga) joge.

Ovi joga putevi, ili aspekti joge, su bazirani na hiljadugodišnjem eksperimentalnom istra┼żivanju temeljnih osnova ─Źovekovog bi─ça – fizi─Źkom, emotivnom, misaonom i duševnom / duhovnom i to je ujedno i razlog zbog ─Źega joga pola┼że pravo na univerzalnost delovanja njenih tehnika. U praksi je prakti─Źno nemogu─çe na─çi jedan od ovih oblika joge, potpuno izdvojenog od ostalih.

Kao ve─çi, zasebni sistemi, mogu se još smatrati:

- Hatha joga

- Kundalini joga

- Mantra Joga

Osim ovih postoje mnoge druge vrste joga, koje se ─Źesto koncentrišu na samo jedan aspekt stvarnosti i kao takve se koriste u okviru ostalih joga:

Kriya joga, Laya joga, Nada joga, Prana vidya joga, Swara Yoga.

Postoji ─Źitav niz joga škola, koje jogu koja se u njima praktikuje, nazivaju imenom svog u─Źitelja (ili tehnike), no to su naj─Źeš─çe kombinacije gorepomenutih vrsta joge, sa naglaskom na jednu specificnu tehniku, ili grupu tehnika: Integralna joga od Shri Aurobinda, Iyengar yoga, Šivananda joga, Asthanga Vinyasa joga, Sahaja, ili Surat Shabd joga, Vini joga, Bikram joga, Yantra joga, Nidra joga, Anusara joga, Aroma joga, Hormon joga, Joga smeha, Terapeutska joga, ... 

U INDIJI JE NAJ─îEŠ─ćE ZASTUPLJENO PRAKTIKOVANJE TRADICIONALNE JOGE U KOMBINACIJI SA VEDANTA FILOZOFIJOM, TJ. YOGA-VEDANTA, ili tzv. Brama─çari Yoga, (koja se podu─Źava u joga ašramima), koja svoje znanje prenosi kroz 12 osnovnih linija (sampadaje) pokrenutih od Sri Šankara─çarije, a postoje i neke mnogo starije linije jogija i siddha. 


JOGA DANAS (MODERNA JOGA XX VEKA)

U modernoj jogi, posebno na Zapadu, te┼żište se stavlja na praksu, koja mo┼że biti više telesno, ili meditativno usmerena, a manje na samu filozofiju. Guruima i doktrinama, za razliku od tradicionalne joge, se pridaje manji zna─Źaj. Upu─çuju─çi na pozitivni uticaj ve┼żbanja, joga se posmatra kao doprinos li─Źnom razvoju, u velikoj meri nezavisno od religioznih, ili ideoloških pogleda praktikanta. Zahteva u pogledu ponašanja ima manje i shva─çeni su više kao preporuke, nego kao obavezuju─çi uslovi. Metode pro─Źiš─çavanja se procenjuju po njihovom delovanju na psihosomatsko zdravlje.