Close

5782.godina

Poštovani članovi,

U klubu JONS-a je u ponedeljak 06. septembra (nažalost u prisustvu malog broja članova) obeležen početak nove 5782. godine. Vreme paljenja sveća bilo je 18:51

Roš Hašana se i u Izraelu i u dijaspori obeležava dva dana

Postoji 8 običaja (tradicija) koje trebamo da ispunimo svake Roš Hašane

  1. Paljenje sveća - sveće se pale oba praznična dana. Kada palimo sveću drugog dana to radimo tako da prenesemo plamen sa prve sveće za šta se koriste specijalne sveće koje mogu da gore 24 sata.
  2. Duvanje u šofar
  3. Tašlih - ovo je noviji običaj, star svega nekoliko stotina godina (!). Prvog dana Roš Hašane odlazi se do vode gde se izvodi ceremonija simboličnog bacanja svojih grehova odnosno prekršaja u vodu - dovoljno je baciti mrvice hleba u vodu.
  4. Specifični pozdravi - možemo svima poželeti "šana tova" odnosno "šana tova umetuka" - dobru i slatku godinu
  5. Treba da probamo nešto novo - izabrati novi hobi, naučiti novu igru ili kupiti novi komad odeće i obući ga prvi put za praznik
  6. Čestitke i fotografije - običaj je da deca izrade čestitke koje se šalju bližnjima. Takođe je običaj i pravljenje fotografija koje upoređujemo sa prethodnim da bi videli koliko smo se promenili
  7. Tešuva - to je pokajanje, običaj je da razmislimo koliko smo se protekle godine ogrešili o druge ali i o sebe
  8. Praznična hrana - običaj je da se pojede nešto slatko. Postoji i hrana koju ne jedemo a to je nešto gorko ili kiselo kako nam nova godina ne bi bila gorka.

Jevrejska 5782. godina je prestupna godina. To se i vidi čim jesenji praznici započnu ovako rano. Zbog lunarne godine, koja je 11 dana kraća od solarne, naši praznici se pomeraju svake godine toliko dana ranije. Prošle godine Pesah smo proslavili 28.03 ali on ove godine neće "pasti" 11 dana ranije jer je on prolećni praznik i ne može "pasti" pre 21.03 kada počinje proleće. Ova godina sadrži dodatni, 13. mesec (ADAR 2) koje će Pesah gurnuti 30 dana unapred pa ćemo ga proslaviti 15.04. a narednu Roš Hašanu obeležićemo 26.09.

Za nas u JONS-u ova godina je izborna. Prethodnu izbornu skupštinu održali smo 26.11.2017. godine. Razlog zbog kog bi se ovogodišnja izborna skupština mogla održati ranije ima veze sa najavljenim ograničenjem okupljanja vezanim za COVID19, zbog koga smo u prethodne dve godine propustili dve redovne godišnje skupštine.

Jevrejska 5782. godina je subotnja godina (sabbatical year). Iako se ona više ne obeležava, iskoristićemo priliku da je (zajedno sa tzv. godinom Jovel-a) u nastavku teksta objasnimo - mnogi smatraju da Subotnja godina i godina Jovel-a spadaju među najnaprednije društvene reforme u istoriji.

Slično svakom sedmom danu u nedelji, koji je sveti, tako je i svaka sedma godina u jednom sedmogodišnjem ciklusu - sveta godina.
 
Posmatranje sedmogodišnjih ciklusa Jevreji su započeli odmah nakon što su se nastanili u svetoj zemlji dok pravo računanje ciklusa započinje sa prvom godinom nakon uništenja drugog Jerusalimskog hrama i koja se uzima za prvu godinu prvog sedmogodišnjeg ciklusa. To je bilo 68-69. godine Nove ere. Svaki sedmogodišnji ciklus kulminirao je takozvanom Subotnjom godinom.


Tokom Subotnje godine stanovnici zemlje Izraela u potpunosti moraju odustati od obrađivanja svojih polja. Oni se takođe moraju odreći vlasništva (posedovanja) nad svojim poljima a sve što raste samo od sebe smatra se društvenim odnosno kolektivnim vlasništvom, slobodnim za bilo koga. Ovaj aspekt Subotnje godine je poznat kao oslobađanje zemlje. Ovaj godinu dana dug period uzdržavanja od poljoprivrednih radova narodu je pružao priliku da učvrsti svoju veru u Boga i fokusira se na duhovna istraživanja jer je više vremena provodio u hramovima i dvoranama za učenje.
 
Čak i danas nama Jevrejima, iako velika većina nas nije uključena u poljoprivredne radove, Subotnja godina je važna i pruža nam određene pouke. Tokom Subotnje godine od nas se očekuje da se više posvetimo veri u Boga, da razmišljamo više o tome kome smo i zbog čega potrebni a manje o tome šta je nama potrebno, da povedemo više računa o svojim duhovnim potrebama u životu a manje o materijalnim.

Subotnje godine počinju prvog tišrija a Jovel počinje 10. Tišrija.

Jovel je naziv u Tori za svaku pedesetu godinu koja dolazi posle sedam puta sedam godina od prethodnog Jovela. Naziv potiče od hebrejske reči jovel, što znači ovnujski rog-šofar, u koji su sveštenici duvali desetog tišrija da nagoveste početak Jovela.


Godina Jovela je bila od izuzetnog značaja za društveni život Izraelaca. Ona se zasnivala na istom principu kao subotnja godina, u kojoj zemlja treba da miruje da bi se pokazalo da zemlja nije isključiva svojina čoveka.

Osim obaveza koje su se morale izvršavati u subotnjoj godini kao što su potpuna zabrana poljoprivrednih radova, pomoć siromasima i praštanje dugova, u jubilarnoj godini je trebalo vratiti sva imanja prvobitnim vlasnicima koji su ih možda zbog osiromašenja ili iz nužde morali prodati u proteklom periodu, a jevrejski robovi i njihove porodice dobijali su slobodu bez otkupa. Jubilarna godina se ocenjuje kao značajan socijalni zakon, jer sprečava stvaranje velikih poseda u svojini nekolicine i utiče na ravnomernu raspodelu dobara na razne društvene klase.


Prema podacima iz Talmuda, Izraelci su od ulaska u erec Jisrael do izgona prvih plemena imali 17 Jovela, a u doba Drugog hrama, prema Majmonidesu, nisu se pridržavali Jovela, mada su ih brojali zbog poštovanja subotnjih godina.

Tora nalaže otpisivanje dugova svake sedme godine:

U poljoprivrednoj zajednici, kada bi se ljudi zaduživali, zajam se uzimao samo u slučaju nužde ili nesreće, a smatrao se više činom dobre volje, nego poslovnom transakcijom. Kada je ekonomski život postao složeniji, dugovi iz poslovnih odnosa su dobili drugačiji oblik i njih nije više bilo pravično jednostavno otpisivati. Iz straha da će dugovi biti otpisani, ljudi su počeli da izbegavaju odobravanja zajmova, a da bi se to sprečilo uvedena je pravna novina po kojoj se zajmovi overeni kod suda izuzimaju od primene obaveze opraštanja.

Ovaj pravni instrument davao je pravo sudu da uteruje dugove u bilo koje vreme u ime i po nalogu zajmodavca. Podeljena su mišljenja da li se Subotnja godina treba primenjivati i u današnje vreme. Ovo je pitanje bilo naročito značajno kada su počela da se osnivaju zemljoradnička naselja u Izraelu. Postojala je bojazan da će primena subotnje godine prouzrokovati propast mlade poljoprivrede. Neki rabini su se zalagali za strogu primenu, dok su drugi bili za olakšice. Uveden je princip po kojem se dozvoljavao rad u Subotnjoj godini na osnovu fiktivne prodaje zemlje nejevrejima. Mnogi se koriste takvom dozvolom i rade za vreme Subotnje godine na sopstvenoj zemlji kao najamni radnici. Takav postupak ima, mnogo protivnika. Ortodoksni poljoprivrednici se strogo pridržavaju propisa Subotnje godine.

Mnogi mislioci smatraju da Subotnja godina i Jovel spadaju među najnaprednije društvene reforme u istoriji. Te dve institucije jevrejskog biblijskog zakonodavstva štite društvo od mnogih zala feudalnih i totalitarnih sistema. Zakon o vremenskom ograničenju svojine, po kojem se, nakon određenog vremena, prodana zemlja mora vratiti ranijem vlasniku sprečava trajno osiromašenje, a pravo svakog pojedinca da se vrati svojoj kući i porodici onemogućava trajno ropstvo.

 

Verska sekcija JONS