Savremene tehnologije potpuno potisnule profesije bez kojih se nekada nije moglo.

Jorgandžija, voskar, ćilimar... zanimanja koja su skoro izumrla

NIJEDAN poštar, fotograf niti telegrafista u Srbiji nije našao posao prošle godine. Poslodavci nisu bili zainteresovani ni za angažovanje nekog od 1.026 daktilografa sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ). Nikom nisu bili potrebni ni radio i TV mehaničari.

Ovo su samo neke od profesija koje su izgubile bitku sa vremenom i novim tehnologijama. Novi način komunikacije i savremeni način života potpuno su istisnuli i stare zanate, pa na birou više nema nijednog jorgandžije, kišobrandžije, krznara, voskara, ćilimara. Majstori ovih struka mogu se naći još samo u malim porodičnim radnjama u kojima se znanje prenosi s kolena na koleno.

Trudili smo se ranije obukama da neke od starih zanata vratimo u život, ali, jednostavno, potrebe poslodavaca za tim zanimanjima više ne postoje - objašnjava Tanja Bjelobrk, savetnik za zapošljavanje u NSZ. - Među profesijama koje više niko ne traži na birou su najbrojniji daktilografi. Pokušavamo da ih prekvalifikujemo, a ako u trenutku kada se prijave na evidenciju nemamo obuke, savetujemo im da se bar sami upišu na neki kurs računara, kako bi mogli da se jave na konkurs za poslovnog sekretara ili neko slično zanimanje u administraciji.

Bez poznavanja rada na računaru, sa znanjima koja su stekli i pre više od tri decenije, ovi ljudi nemaju skoro nikakve šanse da počnu da rade.

- Posla nema ni za fotografe, jer je sada sve digitalizovano, ljudi gledaju slike na računarima, a retko ih izrađuju, pa je za majstore ovog zanata sve manje posla - priča naša sagovornica. - Automatske centrale su zamenile čoveka, pa su bez šanse za zaposlenje ostali i telefonisti. Zanimanje poštara nije potpuno izumrlo, ali se godinama smanjivala potreba za njima, a lane nijedna osoba sa evidencije NSZ na čijoj diplomi piše ova struka nije dobila posao. Prepiska više nije preko pisama, već ljudi koriste mejlove i mobilne telefone, plaćanja se sve više obavljaju elektronski, a poštari posao mogu da pronađu još samo u agencijama koje se bave kurirskim poslovima.

 AUTO-MEHANIČARI UZ KOMPJUTERE DA prežive mogu one zanatlije koje uspeju da se prilagode savremenom tržištu rada.

- Postoje zanati koji ne nestaju već se samo modifikuju, a dobar primer za to su automehaničari, koji su postali mehatroničari - navodi Bjelobrk. - Razlika je što više svoj rad ne baziraju na alatima, već na kompjuterskoj dijagnostici. To je sve manje manuelni rad, a sve više posao uz pomoć mašina. Klasični varioci takođe „izumiru“, ali su zato traženi kandidati koji poznaju metode najsavremenije tehnologije varenja.

Radomir Ćirković, vlasnik fotografske radnje „Ćira“ u Staroj Pazovi, ovim poslom se bavi duže od tri decenije, ali kaže da od klasičnog fotografskog zanata više nema hleba, pa je morao da se prilagodi savremenim tehnologijama.

- Sada kopiram i štampam dokumenta, pravim pečate, kucam za potrebe klijenata, imam i uslužni faks i mejl - navodi Ćirković. - Od kada su se pojavili digitalni fotoaparati, fabrike koje su proizvodile hemikalije za fototehniku prestale su to da rade i sada postoje samo dve koje ih prave. Još žešći udarac od pojave računara za fotografe je što ne možemo više da slikamo građane za dokumenta. Taj posao je prepušten policiji, a mi smo ostali „kratkih rukava“.

 

PREKVALIFIKACIJE SKUPE

I DALjE se, međutim, u školama obrazuju profili koji nemaju posla. Da se to više ne bi dešavalo, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike u saradnji sa NSZ sprovodi ankete sa poslodavacima kako bi napravili analizu za kojim kadrom oni imaju potrebe i koje već zapošljavaju.

- Ideja je da se prevaziđe neusklađenost i da se đaci ne školuju za zanimanja za kojima više ne postoji potreba - priča Tanja Bjelobrk. - Mnogo je jeftinije napraviti selekciju i obrazovati samo kadar koji će moći da se zaposli, nego plaćati prekvalifikaciju onih koji su završili škole za zanimanja koja niko od poslodavaca više ne traži.