Stvorila je dela koja danas vrede milione...

Kada ste danas otišli na Gugl sigurno ste primetili da je uobičajni logo sa slovima zamenjen dudlom interesantnih boja u čijem središtu se nalazi lik žene. To je zato što se danas obeležava 120 godina od rođenja Tamare de Lempicke, najkontroverznije slikarke sa početka dvadesetog veka, ljubimice mnogih zvezda "starog Holivuda" i žene koja je iznad svega volela luksuz i bogatstvo. Kao i mnogi veliki umetnici, za života nije dobila priznanje za svoje radove, a danas se njena platna prodaju po basnoslovnim ciframa i deo su kolekcija nekih od najslavnijih ličnosti.

Kada se spomenu dvadesete godine prošlog veka, mnogi se sete popularnisti džeza, prohibicije, "Velikog Getsbija", ali i razvoja art deko stila u umetnosti, čiji je jedan od najpoznatijih predstavnika bila slikarka Tamara de Lempicka.

Klasičan, simetričan, pravolinijski stil, koji je inspiraciju imao u kubizmu i futurizmu, svoj vrhunac je dostigao upravo u smelim radovima ove umetnice.

Rođena je kao Marija Gorska u Varšavi 1898. godine od  oca Borisa Gurvik-Gorskog, koji je bio bogati ruski trgovac ili industrijalac, dok je njena majka, Malvina Dekler, došla iz bogate poljske porodice.

Do kraja nije razjašnjeno da li se ona zaista rodila u glavnom gradu Poljske, zato što su postojale neke spekulacije da je mesto rođenja namerno "premestila" u Varšavu, a da se u stvari rodila u Moskvi, kako bi prikrila jevrejsko poreklo svog oca.

Roditelji su joj se razveli kada je bila dete, pa je najranije detinjstvo provela uz majku i njene roditelje, da bi se 1911. godine preselila kod rođaka u Sankt Petersburg, zahvaljujući kojima je ušla u bogate socijalne krugove.

Aktivno je posećivala kulturna dešavanja, i elitne balove, a na jednom od njih je upoznala i budućeg supruga Tadeuša Lempickog, od koga je dobila prezime po kome je ostala upamćena u istoriji umetnosti. 

Nakon venčanja par je živeo u Sankt Petersburgu, gde ih je zadesila Oktobarska revolucija i 1918. godine, kao i većina pripadnika ruske aristokratije, beže u Pariz.

U izbeglištvu u Francuskoj 1922. godine Tamara započinje svoju slikarsku karijeru i stiče svoj definitivni umetnički stil učeći slikarstvo od Andrea Lota – slikara, dekoratera, kritičara, teoretičara umetnosti.  

Na svom najpoznatijem muškom portretu de Lempicka je naslikala prvog muža i to u periodu kada je on, očajan zbog njenog raskalašnog života, ostavio zbog druge žene. Besna zbog toga, Lempicka je jednu ruku na portretu ostavila nedovršenom i rad izložila kao "Nedovršen portet Tadeuša Lempickog".

Svoju umetnost Tamara je ubrzo shvatila kao ulaznicu u veliko društvo i sredstvo da dođe do novca, koji joj je bio važniji od same umetnosti.  

- Neću prestati da slikam dok moja ruka ne bude od članka do ramena prekrivena draguljima - svojevremeno je izjavila.

Zbog toga, u svom najplodonosnijem periodu od 1925-1933 godine, nije odbila nijednu narudžbinu, pa je naslikala preko sto portreta. Pričalo se da je čak i dok slika bila obučena u belu svilu, ogrnuta krznom, a da su joj ruke bile okićene dijamantima.

"Lepa Poljakinja", kako su u visokim krugovima zvali de Lempicku, bila je naročito omiljenima među "marginalnim grupama", pa su je feministkinje i homoseksualci smatrali kultnom ličnošću.

Bila je redovan gost lezbijskih žurki na kojima je pronalazila modele, a kasnije ih zavodila.

Njene fotografije iz ludih provoda i neskriveno biseksualno opredeljenje, punili su tadašnje tabloide, a vanbračne avanture doprinele su razvodu od advokata Lempickog, sa kojim je u braku dobila ćerku Mariju Kristinu, zvanu Kizet.

Ubrzo nakon razvoda Tamara de Lempicka se ponovo udala, ovog puta za mađarskog barona Raula Kufnera, koga je upoznala tako što je od nje naručio portret svoje tadašnje ljubavnice. Međutim, kontroverzna i zavodljiva slikarka ga je toliko opčinila, da se njome oženio i tolerisao joj sve njene avanture i dekadentni način života. Ostao joj je veran sve do svoje smrti, 1962. godine.

Iako je bila jedan od najznačajnijih pripadnika Art deko stila u umetnosti, kritičari nisu gledali blagonaklono na Tamarine radove dok je bila živa. Danas su veoma traženi, a najpoznatije aukcijske kuće na svetu ih prodaju po ogromnim cenama. Džek Nikolson, Barbra Strejsend i Madona su poznati kao najveći kolekcionari njenih dela.

Na zimu 1939. godine, Lempicka i njen suprug preselili su se u Sjedinjene Američke Države. Ona je odmah organizovala izložbu u Njujorku, iako su živeli na Beverli Hilsu.

Godine 1940. postala je omiljeni slikar među holivudskim zvezdama i društvenom i finansijskom elitom. Ipak, zanimljiva je činjenica da je i pored te popularnosti, čuvena Pegi Gugenhajm odbila da neku od Tamarinih slika izloži u svoj Muzej umetnosti dvadesetog veka.

U periodu života u Americi, naročito nakon preseljenja u Njujork 1943. godine, interesovanje za njeno slikarstvo počinje da opada, a pripadnike visokog društva tog vremena su mnogo više zanimale zabave koje je pravila.

Njene nove slike nisu bile dobro primljene na izložbi 1962. godine u Iolas Galeriji, te Lempicka čvrsto odlučuje da nikada više ne izloži svoje radove, i povuče se iz aktivnog života kao profesionalni umetnik.  

Slika koja je ostala kao najbolji dokaz života kakvim je živela Tamara de Lempicka je čuveni "Autoportret" ili "Tamara u zelenom bugatiju" iz 1932. godine. To je njena najreprodukovanija slika, a predstavljala je simbol moderne i emancipovane žene koja ne mari za norme tadašnjeg društva.

Posle smrti muža Tamara je otišla na tri puta oko sveta brodom, a kada se vratila nastanila se u Hjustonu, kako bi bila bliže ćerki i njenoj porodici.

Ipak, 1978. godine odlučila je da se odseli u Kuernavaku u Meksiku, gde je dve godine kasnije, 18. marta 1980. godine i preminula. Po njenom zahtevu, kremirana je, a pepeo je rasut iznad vulkana Popokatepetl.

 


'Kuća zmaja': Šta je do sada poznato o spin-of seriji 'Igre prestola'?...
'Kuća zmaja': Šta je do sada poznato o spin-of seriji 'Igre prestola'?...
U NOVOM SADU, 11.01.2019. GODINE- DEFILE MAŽORETKINJA...
U NOVOM SADU, 11.01.2019. GODINE- DEFILE MAŽORETKINJA...
Izložba crteža Bende Balaža i 'Ua! #5' 30. oktobra u Šok zadruzi...
Izložba crteža Bende Balaža i 'Ua! #5' 30. oktobra u Šok zadruzi...
Poslednje stručno tumačenje izložbe 'Kroz objektiv' u Galeriji Matice srpske...
Poslednje stručno tumačenje izložbe 'Kroz objektiv' u Galeriji Matice srpske...
Guši se kulturno obilje planete...
Guši se kulturno obilje planete...
Da li je moderno doba ubilo umetnost?...
Da li je moderno doba ubilo umetnost?...
Žene DADE - Jedna moguća izložba...
Žene DADE - Jedna moguća izložba...
Neverovatna životna priča slikarke Tamare de Lempicke!...
Neverovatna životna priča slikarke Tamare de Lempicke!...
Музеј „Мацура“: Овде уметници имају прaво н...
Музеј „Мацура“: Овде уметници имају прaво н...
EJBEL FERARA SVEČANO OTVORIO BELDOKS...
EJBEL FERARA SVEČANO OTVORIO BELDOKS...
Muški akt, hrabre žene, ulična umetnost ili Nemanjići...
Muški akt, hrabre žene, ulična umetnost ili Nemanjići...
Otvoreni legati Danojlića i Markovića...
Otvoreni legati Danojlića i Markovića...
Predstava na pet jezika 'Gorski divovi' i u Subotici...
Predstava na pet jezika 'Gorski divovi' i u Subotici...
Кикиндски Музеј Terra на месту старе аустроуг...
Кикиндски Музеј Terra на месту старе аустроуг...
Болест је не спречава да буде прави уметник...
Болест је не спречава да буде прави уметник...
Nova sezona Reflektor galerije...
Nova sezona Reflektor galerije...
„Gardijan“ uvrstio naš Muzej savremene umetnosti među 13 ustanova koje se ...
„Gardijan“ uvrstio naš Muzej savremene umetnosti među 13 ustanova koje se ...
Zbirka Maldiva u udruženju Adligat...
Zbirka Maldiva u udruženju Adligat...
Želite li zeca u sosu, ili na platnu...
Želite li zeca u sosu, ili na platnu...
Besplatna škola filma na Otvorenom univerzitetu...
Besplatna škola filma na Otvorenom univerzitetu...
Za balet ne postoji starosna granica...
Za balet ne postoji starosna granica...
Pesnička revolucija...
Pesnička revolucija...
Ejbel Ferara gost festivala Beldoks...
Ejbel Ferara gost festivala Beldoks...
Po­e­zi­ja – naj­sup­til­ni­ja umet­nost Persijanaca...
Po­e­zi­ja – naj­sup­til­ni­ja umet­nost Persijanaca...
Otvaranje izložbe  MOMČILA MOME ANTONOVIĆA...
Otvaranje izložbe MOMČILA MOME ANTONOVIĆA...
Izložba Nikole Džafa “ Večera za zeca“...
Izložba Nikole Džafa “ Večera za zeca“...
Luvr otvara izložbu u Teheranu...
Luvr otvara izložbu u Teheranu...
Otvorena izložba 'Seme – prapotencijal'...
Otvorena izložba 'Seme – prapotencijal'...
Почело пријављивање за 18. фестивал Уличних ...
Почело пријављивање за 18. фестивал Уличних ...
Umetnost za sve:...
Umetnost za sve:...
Надреалистички поглед на свет...
Надреалистички поглед на свет...
Rezidencijalni program MSUV...
Rezidencijalni program MSUV...
Slike Igora Vasiljeva...
Slike Igora Vasiljeva...
Uskoro šesti Beogradski Irski Festival...
Uskoro šesti Beogradski Irski Festival...
Virtuelna tura kroz Galeriju Matice srpske...
Virtuelna tura kroz Galeriju Matice srpske...
Nauka i umetnost ruku pod ruku...
Nauka i umetnost ruku pod ruku...