Na putu ka Evropskoj uniji u oblasti ekologije Srbiju čekaju veliki troškovi, ali i mogućnosti

Na putu ka Evropskoj uniji u oblasti ekologije Srbiju čekaju veliki troškovi, ali i mogućnosti. "Zeleni" zahtevi iz Brisela koštaće našu zemlju 10,5 milijardi evra.

KOLIKO će Srbiju koštati sve pripreme za ulazak u evropsku porodicu, teško je precizno izračunati, ali je sigurno da nas najveći problemi na tom putu, a ujedno i najveći trošak, očekuju u - ekologiji. Da bismo ispunili najosnovnije "zelene" zahteve iz Brisela, odakle nam često stižu kritike zbog decenijama nerešenih problema u zaštiti životne sredine, biće potrebno, prema procenama, bar 10,5 milijardi evra.

Ako, međutim, uradimo ono što smo se sa Briselom dogovorili realno se otvara mogućnost da se u zelenoj privredi naše zemlje (reciklaža, energetika, poljoprivreda i hrana, turizam, IT, inovacije...) otvori čak 150.000 novih radnih mesta.

Poglavlje 27, koje podrazumeva održivi razvoj i zaštitu životne sredine, a Evropa od nas očekuje ozbiljnu klimatsku akciju, jedno je od najskupljih u toku pregovora sa Evropskom unijom i zbog toga za Srbiju predstavlja veliki izazov. Najveći troškovi nas očekuju u sektoru voda, oko 5,6 milijardi evra, zatim kod upravljanja otpadom - 2,8 milijardi evra i industrijskog zagađenja i buke - 1,3 milijarde evra. Pomoć iz pretpristupnih fondova EU daleko je od potrebne i za period 2014-2020. iznosi ukupno 1,51 milijardu evra.

- Zahtevi iz tog poglavlja odnose se na klimatske promene, zaštitu voda i vazduha, upravljanje otpadom, zaštitu prirode, industrijsko zagađenje, hemikalije, buku, upravljanje rizicima i civilnu zaštitu - kaže Ivan Karić, iz Odbora za zaštitu životne sredine Skupštine Srbije i predsednik stranke Zeleni Srbije. - Smatramo da životna sredina mora da se izdvoji kao prioritet Vlade. U ovoj oblasti postoji najveća neusklađenost i zaostajanje za evropskim standardima, a vrlo brzo nas očekuju veliki infrastrukturni radovi.

U NEKIM OBLASTIMA IMA POMAKAPOSLEDNjI izveštaj o napretku Srbije ka EU govori da smo postigli nešto viši nivo prilagođavanja u ovoj oblasti. Određeni manji napredak je postignut u usklađivanju politika i zakonodavstva. Pomaci postoje i u upravljanju otpadom, zaštiti prirode i klimatskim promenama.

Prema njegovim rečima, velike probleme imamo sa otpadom, jer u našoj zemlji postoji više od 4.000 neuređenih deponija, dok država zbog toga godišnje izgubi oko 100 miliona evra. I vodni resursi su u lošem stanju, sa neadekvatnom komunalnom infrastrukturom, a procenat tretiranja otpadnih voda je manji od 10 odsto.

- Moramo da shvatimo da privredni i ekonomski razvoj Srbije ne sme ići na štetu ekološke bezbednosti i zdravlja ljudi - kaže Karić. - Naši najveći ekološki problemi su industrijsko zagađenje, saobraćaj, otpad i otpadne vode, i nedovoljno istraženi efekti NATO bombardovanja po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Zakone ne menjamo kako bismo zadovoljili evropske zvaničnike. "Ekološki zakoni" se menjaju da bi Srbija postala bolje, lepše i bezbednije mesto za život.

Karić tvrdi da naša država u oblasti ekologije i dalje ima ozbiljne probleme sa kadrovskim i finansijskim kapacitetima i nedovoljnom koordinacijom lokalnog i nacionalnog nivoa. Posebne teškoće, kaže, imamo u sprovođenju i primeni legislative.

- Što pre moramo da ratifikujemo Sporazum iz Pariza i započnemo adaptaciju na klimatske promene uz sveobuhvatni energetski preobražaj - naglašava Karić. - Zeleni Srbije godinama unazad ističu da je neophodno osnivanje posebnog ministarstva koje bi se isključivo bavilo ekološkim problemima. Otvaranje "zelenih" radnih mesta značajno bi smanjilo nezaposlenost. Postoji realan prostor da se zaposli oko 150.000 građana u "zelenoj privredi". 

RECIKLIRA SE MINIMALNO

PROCENE pokazuju da se u Srbiji reciklira svega 15 do 18 odsto otpada.

- U sadašnjim uslovima kapaciteti za reciklažu u Srbiji se povećavaju - ističu u Ministarstvu poljoprivrede i životne sredine. - U 2014. godini preuzeto je 102.672,5 tona ambalažnog otpada, na ponovno iskorišćenje. Najveći problem predstavljaju nesanitarne deponije i smetlišta. Prema Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom, predviđeno je zatvaranje i rekultivacija postojećih smetlišta i izgradnja 29 regionalnih sanitarnih deponija, sa centrima za separaciju reciklabilnog otpada i transfer-stanicama. Do sada je izgrađeno 10 sanitarnih deponija.

DOZVOLE

U Srbiji su izdate 2.052 dozvole za upravljanje otpadom, od čega su 604 za upravljanje opasnim otpadom, a 1.110 za neopasan. Za tretman su izdate 672 dozvole, za sakupljanje otpada 1.136, skladištenje 803 i deponovanje otpada 33 dozvole.